Primanja najstarijih u Srbiji biće uvećana za oko devet odsto za dva meseca, i prosečna penzija sa 30.974 skočiće na 33.761 dinar, dok će kućni budžet najbrojnije kategorije penzionera, koja ima više od 250.000 korisnika i prima mesečno 20.000, biti uvećan za 1.800 dinara.
Kako bi na račune seniora stiglo vanredno povećanje penzija neophodno je izmeniti Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju. U Ministarstvu rada uveliko rade na promenama određenih odredaba kako bi novi parafi dočekali na stolu novu vladu, a novac stigao na račune najstarijih do novembra.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić naglašava da je indeksacija penzija u skladu sa švajcarskom formulom definisana Zakonom o PIO, pa se ona može promeniti samo izmenom ovog propisa.
– Poboljšanje položaja penzionera bez ovih izmena moguće je samo odobravanjem jednokratne pomoći. Najbolje je da se u postojećim okolnostima penzije povećaju prema švajcarskoj formuli, a da se potom sledeće godine, ukoliko bude novca, odobri pomoć najstarijima. Sada, kako se suočavamo s ubrzanjem inflacije, usporavanjem rasta privrede, velikim rizicima od pogoršanja međunarodne situacije, ne bi trebalo menjati švajcarsku formulu – smatra profesor.
Od Nove godine prosečni čekovi će biti dodatno povećani za 3.443 dinara, dok će ovi drugi za samo nekoliko meseci imati 24.023 dinara. To je povećanje od 10,2 procenta, čime će se zaokružiti, kako navodi Ministarstvo finansija, do sada najveće povećanje penzija i da je njegov cilj zaštita životnog standarda penzionera.
Prosečna penzija u Srbiji 2023. godine trebalo bi, zahvaljujući dvostrukom povećanju, da bude viša za 50 evra. A prema najnovijim najavama, namera države je da ekonomska politika bude usmerena ka njihovom daljem povećanju kako bi prosečan ček dostigao 500 evra.
Za premijerku Anu Brnabić redovan dijalog s predstavnicima penzionera izuzetno je važan i to će biti jedan od najznačajnijih zadataka i buduće vlade. Ona smatra da je veoma važno da dve strane zajedno rade na unapređenju sveukupnog položaja penzionera, pošto su oni podneli najveći teret fiskalne konsolidacije.
Zbog različite visine primanja i povećanje neće biti jednako za sve. Prema podacima PIO fonda, najviše penzije u državi stižu na adrese oko 391.000 Beograđana. Na njihove račune trenutno u proseku leže 40.167, a do januara će im primanja biti uvećana za 7.712 dinara. Po debljini koverte prate ih Novosađani koji sada imaju 36.842, a već početkom godine dobiće 7.073 dinara više. Za žitelje Pančeva sadašnji čekovi od 33.695 dinara pojačaće se za 6.469, dok će Nišlijama na račun leći 6.285 dinara više.
Penzioneri sa najmanjim prosečnim primanjima žive u Novom Pazaru i mesečno primaju 22.306 dinara, a s dvostrukim povećanjem kućni budžet će im biti bolji za 4.282 dinara. U stopu ih slede žitelji Aleksinca koji krpe 30 dana sa 23.382 dinara, a od januara će biti u plusu za još 4.490. Lozničani će imati 4.535 dinara više, Leskovčani 4.610, a Prokupčani 4.700 dinara…
Predstavnici najstarije populacije smatraju da je veoma važno da u mandatu nove vlade što pre nastavi s radom komisija koja prati propise iz sistema PIO i da se u njen rad uključe i predstavnici udruženja, kako bi zajednički radili na svim pitanjima u vezi s penzijskim i socijalnim osiguranjem.
Predstavnici Udruženja penzionera traže da se penzije u 2022. godini, počevši od prvog novembra, vanredno koriguju za 24 odsto, što je četiri odsto na godišnjem nivou.
Zatim da povećanje za 2023. godinu iznosi 19,3 odsto što bi bilo ekvivalentno iznosu decembarske penzije za 2022, kao i da u švajcarskoj formuli rast zarada učestvuje sa 90 procenata, a rast troškova – inflacije sa 10 odsto vrednosti. Oni traže i da se pronađe način za vraćanje penzionerima neisplaćenih delova penzija u periodu od 2014. do 2018. godine.
Izvor: novosti.rs
