Svi koji su podigli neku vrstu kredita dobro znaju šta je euribor i stalno strepe od povećanja njegove vrednosti. Za one manje upućene, euribor je kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac. Promenljive kamatne stope po kojima se u Srbiji obračunavaju krediti čija je otplata vezana za evro sastoje se iz dva dela: tromesečnog ili šestomesečnog euribora i fiksnog dela, odnosno marže banke u procentualnom iznosu.
Od pet najvećih banaka u Srbiji, dve banke varijabilne kamate vezuju za šestomesečni euribor, a ostale tri za tromesečni.
Problem je što je nakon nekoliko godina tokom kojih je euribor bio u padu, pa čak dugo i u minusu, ove godine počeo da raste, prešao u plus, a poslednjih meseci počeo čak i prilično da ubrzava. Vrednost tromesečnog euribora bila je početkom ove godine negativna i iznosila je -0,57 odsto, a sada je dostigao vrednost od 0,518 u plusu.
Šestomesečni euribor zabeležio je još veći rast. Njegova vrednost je u januaru ove godine bila -0,539 odsto. Iz minusa u plus je prešao u junu, a na dan 30. juna iznosio je 0,263 odsto, da bi se danas, krajem avgusta, približio vrednosti od jedan odsto – tačnije 0,984 odsto.
Rate kredita formiraju se periodično, pa je tako za klijenta čija ugovorena promenljiva kamata zavisi od šestomesečnog euribora važna vrednost koju on ima na dan 31. decembra i 30. juna. Rata se usklađuje dva puta godišnje, pa će tako u prvoj polovini godine kamata biti obračunata prema vrednosti euribora od 31. decembra, a tokom drugih šest meseci prema vrednosti od 30. juna.
Za korisnike čija promenljiva kamatna stopa obuhvata tromesečni euribor važna su četiri datuma u toku godine, odnosno onda kada se na tromesečnom nivou usklađuje ova referentna kamata – 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar. Dakle, vrednost euribora od 30. septembra biće korišćena u obračunu kamate za oktobarsku, novembarsku i decembarsku ratu kredita.
Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata “Efektiva” nedavno je komentarisao kretanje euribora i izneo konkretan primer. Ukoliko je dužnik podigao kredit od 60.000 evra na 20 godina početkom 2022. plaćao je ratu kredita od 331 evro. Ako bi u ovom kreditu euribor otišao na vrednost od jedan odsto, što je upravo slučaj sa šestomesečnim euriborom, rata bi iznosila 380 evra, što je povećanje od 49 evra u odnosu na početak godine.
Veći iznosi i duži rok otplate znače i veće povećanje rata. Tako, u slučaju da je dužnik uzeo kredit od 85.000 evra na 25 godina, rata je početkom godine bila 401 evro, a ako bi u ovom kreditu euribor otišao na jedan odsto, rata bi bila 472 evra, što je povećanje od 71 evra u odnosu na početak godine.
Izvor: blic.rs