Dvadesetsedmogodišnji Nikola Nešić iz Vranja još kao mali je bio očaran Japancima. Imao je veliku želju da upozna nekoga iz te zemlje, druga, drugaricu ili nađe devojku. Godinama kasnije, san mu se ostvario – upoznao je ljubav svog života, a ona je iz Japana.
“Pre par godina trebalo je da počnem da radim na kruzeru. Ali, tri dana pre ukrcavanja sam slomio ruku i imao operaciju, i zbog toga nisam otišao na brod. Prodao sam auto da bih vratio novac koji sam inače pozajmio da bih otišao na brod. Bio sam u teškoj finansijskoj situaciji. Nakon svega došao sam na Maltu. Počeo sam da radim u jednom restoranu i dobro zarađivao”, započinje Nikola.
U svakodnevnim izlascima je, kaže, upoznavao ljude iz raznih delova sveta. Ali u restoran u kom je radio, dolazilo je dosta Japanaca i oduševila ga je njihova kultura i ponašanje. Zbog toga je i priželjkivao da nađe devojku iz Japana.
“Na dan kada je trebalo da imam slobodan dan, koleginica me je pitala da radim umesto nje i pristao sam. Nakon što sam otvorio restoran, došla je ona za vreme ručka, delovala je veoma pristojno. Rešio sam da joj ponudim piće na račun kuće, i pokušam da je pozovem da izađemo. Tako je bilo”, priseća se Nikola upoznavanja sa srodnom dušom.
Hiromi Nishimuru je došla sama na Maltu jer je trebalo da promeni posao koji je radila i dobila par dana slobodno. Došla je sama na Maltu. Malo smo popričali, upoznali se i ja sam predložio da odemo sutradan na ručak zajedno. Ona je bila malo upašena ali je ipak pristala, kaže Nikola.
Sedam dana boravka je Hiromi bilo dovoljno da shvati da je Hiromi žena njegovog života. Došao je i dan kad je Hiromi trebalo da se vrati kući. Rastali su se u restoranu, jer Nikola nije mogao da uzme slobodan dan da bi je otpratio na aerodrom.
“Kada je stigla kući, ostali smo u kontaktu, i to stalno, vremenska razlika je osam sati, a mi smo se čuli dva puta dnevno”, priča Nikola.
Tražili su način da budu zajedno. Ona je rekla da može da dođe na Maltu, ali je Nikoli Malta dosadila i razmišljao je da ode u Tokio.
“Kontaktirao sam ambasadu Japana u Srbiji i rekli su da mogu da idem na tri meseca bez vize i da ako želim da ostanem tamo morali bi da se venčamo. Ja sam joj to rekao i dogovorili smo se da ja dođem u Tokio, da budemo zajedno bez ikakvih obaveza, da vidimo da li mi stvarno možemo da funkcionišemo zajedno. Tako je i bilo. Dao sam otkaz, skupio novac i otišao u Srbiju posle skoro dve godine”, priča Nikola.
Nakon što je stigao u Srbiju, kupio je avio-kartu i nakon par dana krenuo za Tokio.
“Nakon leta od 24 sata stigao sam u Tokio. Bili smo presrećni ali njeni roditelji su me gledali kao da sam čudak sa druge planete, mada Japan i jeste druga planeta. Bili uplašeni za svoju ćerku, ali kada neko pređe put od 10.000 kilometara zbog devojke, to je najveći gest ljubavi”, kaže Nikola.
“Raspitivao sam se za posao, počeo da učim njihov jezik. Dokazali smo da mi to možemo i njeni roditelji su pristali, a ja sam im postao draži kada smo se bolje upoznali. Rekao sam im da ćemo biti jedna divna porodica”, priseća se Nikola najbitnijeg susreta.
Posle malo više od mesec dana odlučili su da se venčaju, u opštini.
“Nakon toga sam aplicirao za vizu koja se čeka tri meseca, ali morao sam da napustim Japan jer su mi istekla tri meseca, a i morao sam da uzmem vizu u ambasadi u Srbiji. Kupili su potom i stan na kredit.
“Država nam pomaže sa delom rate za kredit, jer je to ovde normalno”, priča Nikola, koji je sa Hiromi dobio i dete.
“Najlepše što nam se desilo jeste sin Rio. Hiromi je ostala trudna, porodila se 17. jula. Dobili smo pomoć sa svih strana i novčanu i svaku drugu. Ja radim, jer žene ovde e rade kada osnuju porodicu. Živimo od jedne plate koja je sasvim dovoljna za normalan život porodice”, sav ushićen priča ovaj Vranjanac.
Izvor: telegraf.rs
