Selo Draginje, koje je locirano na pola puta između Šapca i Valjeva, poznato je po tome što trećinu stanovništva čine gastarbajteri koji već godinama rade u Austriji, Italiji i Nemačkoj i skoro sav novac ulažu u kuće u rodnom selu, a posećuju ih samo tokom odmora.
Većina kuća u ovom selu izgrađena je od belog kamena. Fasade krase gipsani ukrasi u obliku lavova, konja, labudova i sokolova po čemu je selo poznato. Ipak, meštani kažu da takva estetika polako izlazi iz mode. Većina skida ukrase i umesto toga kupuje “Luj Viton” zavese i “Versače” pločice i kuhinjske elemente, markirane trosede, ogledala i ormare.
Meštani su otvorili vrata svojih velelepnih kuća novinarima i pohvalili se markiranim nameštajem za koji su godinama radili u inostranstvu. Slađana Damjanović, koja radi u ovom mestu kao negovateljica, sprovela je novinare kroz neke od ovih kuća u kojima su uglavnom ostale starije žene dok su ostali članovi porodice u Beču.
“Prvu takvu kuću sa ukrasima i gipsanim lavovima sagradio je pre nekoliko decenija koordinator Roma u selu. Posle toga su svi krenuli da prave takve kuće. Sada skidaju beli kamen da bi stavili fasadu, najpopularnija je sjajna, kad se kuća presijava na suncu. Mnogo se ulaže u ograde od kovanog gvožđa za koje se daje po 15.000 evra. Najviše se voze “mercedes” i “bmv” džipovi. Najvažnije je imati firmirane zavese, pločice, nameštaj. Iako dođu samo na deset dana godišnje, žele da imaju bazen u dvorištu. Sve to donose iz Austrije i puno košta. Hoće da se zna za šta rade”, objašnjava Slađana.
U kući Đorđevića živi samo baka Jelena dok je ostala devetočlana porodica u Beču i dolazi samo na kratko kad uspe da dobije odmor, što se svodi u najboljem slučaju na po petnaestak dana leti i zimi. Ipak, oni ulažu u svoje kuće u Srbiji, nadajući se da tu provedu penzionerske dane.
“Baka Jelena živi u pomoćnoj kući pored dok ogromna kuća sa velikim brojem kvadrata i tri spavaće sobe uglavnom zvrji prazna. Sve se redovno održava i čisti kao da su oni tu. U svakom trenutku salonski sto za 12 osoba je spreman i tu se, kada god je moguće, dočekuju gosti. Naravno, situacija nije ni izbliza dobra kakva je bila do pre 10 godina”, priznaje Slađana.
U kući Jovanovića takođe živi samo baka Natalija dok je ostatak porodice u inostranstvu. Ona je otvorila vrata njihove kuće i pokazala nameštaj za koji njena deca i unuci rade u inostranstvu. Ipak, potvrđuje da je to daleko od nekadašnje zarade i da, sve što su stekli i što imaju, datira još od prethodnih decenija.
Lenka Petrović potvrđuje da zarada u Beču više nije kao ranije i da se mnogo toga promenilo.
“Ovde smo ostali mi stare i bolesne. U kuću ulagali, ali ne možeš jesti zidove. Ovo što imam na sebi, dronjke, to mi je sve što imam, ništa više, ni penziju, ni ušteđevinu, a onda džabe sve”, priznaje Lenka Petrović.
Izvor: mondo.rs
