Novčana sredstva iz dijaspore stižu na račune više od milion građana Srbije, a u prošloj godini porastao je i broj onih koji dobijaju ovu vrstu “pomoći”, ali i količina novca koju su primili. Prema podacima Narodne banke Srbije, priliv po osnovu doznaka u prvih šest meseci bio je oko 2,1 milijarde evra i veći je za oko 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše Euronews.
Iz centralne banke kažu da već godinama, najviše doznaka stiže iz Nemačke, pa je ove godine čak 26 odsto novca, odnosno više od četvrtine stiglo iz ove zemlje. Na drugom mestu je Švajcarska sa 13 odsto, a slede Austrija sa 10 i SAD sa 7 odsto.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da su doznake bitne za privredu i naglašava da je dobro što njihov iznos ponovo raste. On napominje da se u Srbiju godišnje slije oko tri, ili tri i po milijarde evra po osnovu doznaka i napominje da su one bitan deo ekonomskih aktivnosti.
“Još iz vremena Jugoslavije, od kada je otvorena mogućnost da naši radnici idu u Zapadnu Evropu i rade tamo, doznake imaju veliki značaj za našu ekonomiju, odnosno za platni bilans zemlje. To popravlja platni bilans, a taj novac stiže u zemlju, iako država ne mora da se trudi oko njega”, objašnjava Savić.
“To je značajan iznos, a za razliku od zaduživanja, državu ništa ne košta. Za privredu je od velike koristi jer neko od tog novca ulaže u posao u Srbiji”, zaključuje Savić.
Srbija spada u zemlje sa jako visokim doznakama iz inostranstva. Kako procenjuje Svetska banka, u 2019. u našu zemlju stiglo oko 4,2 milijarde dolara iz dijaspore. Te godine količina novca koji su poslali gastarbajteri, ili je stigao kao inostrane penzije, bio je veći od novca koji su uložili u fabrike i druge biznise svi strani investitori.
Izvor: euronews.rs
