Brakovi Albanki i Srba izazivaju posebnu pažnju javnosti, a oni su od 2017. godine postali rastući trend.
– Kod nas statistički dolazi više žena na jednog muškarca, što znači da oni imaju veoma širok izbor prilikom ženidbe. Ako devojka nije udata i ne studira, a ima preko 20 godina, okolina je tretira “kao da joj je istekao rok” i ne želi je niko. Zato ne odbijaju ni momke drugih nacioalnosti koji bi ih oženili, pa makar to bilo i posredstvom agencije. Za njih je veća sramota ostati neudata, nego “poći za drugu veru” – objasnio je tada svoje mišljenje M.V. (37).
– Takođe ne predstavlja im problem ni razlika u godinama, bitno je da je mladoženja situiran, da poštuje ženu, zato se rado udaju za dobrostojeće Srbe i Crnogorce.
Marko Milutinović iz sela Drežnik kod Užica godinama je tražio ženu za sebe, a onda je odlučio da je potraži među Albankama. On je jednom prilikom za medije objasnio kako izgleda ovaj proces.
– U Albaniju odlaziš 3 puta, prvi put kada se upoznate. Ako se svidite jedno drugom, onda zakazujete kada će biti sledeći susret. Prilikom drugog susreta, dođete u njenu kuću na kafu, ispod šolje ostavljate 50 evra, takav je albanski običaj, to uzima majka buduće supruge.
– Onda odlaziš u grad sa njom, njenom majkom i prevodiocem. Tu kupuješ odelo mladi, zlatan lanac i prsten (jer je to takođe njihov običaj), kasnije se vraćate kući na ručak, i posle toga možete da idete – priča Marko o običajima Albanaca.
– Tokom trećeg sureta se pravi svadba, u njihovom restoranu. Albanci insistiraju na tome. Na njihovim svadbama nema klasičnog kola i trubača, kao na srpskim svadbama, a mladoženja kupuje venčanicu.
Marko kaže da su Albanke jednostavne žene, vole iste stvari kao Srpkinje, a onima koji kažu da im je skupo venčavanje sa njima, Marko poručuje da su “skupe” i naše devojke, kao i da su Albanke dosta skromnije.
– Njima je bitno je da je muškarac dobar. One su onaj tip, koje jednom kada odu, više se ne vraćaju. Kod njih je razvod sramota, tako da dobro paze u čiju kuću ulaze. Manjolin brat je kada smo dogovorili da ćemo se uzeti, dolazio kod mene, da vidi gde ja živim.
Nisu im bitne pare, ja nemam kola, idemo autobusom, ali njoj to ne smeta. Isto tako mogu da joj kupim patike za 1.000 dinara, ona se neće ljutiti – govori Marko.
Marko kaže da je pre nekoliko godina trend venčavanja Srba sa Albankom bio mnogo veći, i da deluje kao da se poslednju godinu smanjio:
– Znam dosta Albanki koje su se doselile ovde u Bajinu Baštu, Arilje, Lunovo selo, sada ih ima manje. Nema više ni dole toliko devojka kao pre. Sve je to otišlo po Nemačkoj, Engleskoj, Grčkoj. Moja tašta ima desetoro dece, što je inače normalno u Albaniji.
Izvor: kurir.rs
