Mnogi poslodavci iz našeg komšiluka vape za radnom snagom u ugostiteljstvu i turizmu, ali se baš i ne trude da je privuku.
To dokazuje iskustvo jednog momka koji je svoju priču podelio na društvenoj mreži, tačnije na FB stranici “Tražim posao/nudim posao – Dalmacija”.
“Smestili su me u sobu u kojoj se posteljina nije menjala mesecima, puna prašine i prljavštine, ko zna koliko se tu osoba izređalo. WC šolja u raspadu i ne može se pustiti voda do kraja, i naravno nema mašine. Poslodavac očekuje da odeću perem na ruke. Ovo što sam večeras doživeo, pa to ne bih dao ni životinji. Zaista vas može biti sramota. Otišao sam. Čekam autobus i bežim”, napisao je mladić, a reč je o smeštaju na jednom od dalmatinskih ostrva, malo dalje od Splita.
Komentari ispod ovog posta nisu izostali, a mnogi su se pronašli u njegovoj priči.
“Nešto slično sam doživela. Na dve u sobi, kreveti na sprat. Sobica možda 6 kvadrata. U WC sa tušem ne možeš da uđeš normalno nego onako bočno. Ako si malo krupniji, nema šanse. Posao prilično daleko (koristila bicikl), i još na tri strane mesta. Bez obroka, a nemaš gde da kuvaš. Izdržala mesec dana. Komšije kažu: Zar toliko? Cure obično izdrže nedelju dana”, stoji u jednom komentaru.
“Slično sam doživela na Hvaru, 2016. godine. Svo osoblje je bilo smešteno na tavan, koji sam pre toga donekle uspela da počistim i promenim svima posteljinu (radila sam kao sobarica). U jednom trenutku smo shvatili da ima i pacova. Kada sam to rekla gazdi, rekao je da to nije njegov problem. Neki su bili smešteni u staroj kamp prikolici, a jedan dečko je bio smešten u nekakvu prostoriju poput šupe. Radi se o hotelu na Hvaru. Da nije bila dobra ekipa (osoblje), ne bih tamo izdržala ni dan. Ali mislim da se niko od nas nije vratio sledeće sezone”, ispričala je svoje iskustvo druga sezonska radnica.
Izvor: telegraf.rs
