Kad kažemo paradajz turista obično pomislimo na turiste koji idu na more sa torbama punim hrane, u nadi da će tamo proći što jeftinije. A ovo je period godine kada ovaj izraz dobija na aktuelnosti. Po grupama na Fejsbuku članovi se obaveštavaju o onome što ih interesuje, ima li meduza u moru, kad je najbolje vreme da se stigne na granicu da bi se izbegle gužve i najvažnije od svih, koliko košta iznajmljivanje ležaljki i koja je cena girosa.
Tu se, neretko, povede i polemika o tome da li i kako neko putuje na željenu destinaciju i da li uopšte putuje ili je more samo nedosanjani san, da li su zabrinuti zbog rasta cena, pa ne znaju šta ih čeka kad stignu na more, jer nikad ne znaš da li ćeš imati dovoljno novca. Tu su uvek i neplanirani troškovi oko kvara automobila, iznenadnog razboljevanja, pa sve nosi rizik i da se potroši više novca nego što se možda planiralo.
Otud i razumljiva briga onih kojima nije bitno da su u luksuznom smeštaju, koji jedva čekaju da stignu, makar i autobusom, koji samo žele da prespavaju u nekom, kakvom-takvom smeštaju, i posle se otisnu na plažu, jer su jedva čekali da zarone u slanu vodu. Otud i opet, razumljiva želja da se ponešto na hrani i uštedi, tako što će se od kuće poneti bar konzervirana hrana, testenina, ili makar nešto od onoga što deca vole da jedu i što nikad ne omane.
Onda stižu i raznorazni podsmesi, omalovažavanja, mišljenja da ne treba ni ići u takvim situacijama na more, kad nemate dovoljno novca već “sedi kući” i maštaj.
Svoje mišljenje o tome je na Tviteru napisao i Milan Jovanović Strongman, poznati srpski onlajn trener, glumac i nekadašnji strongman takmičar i šampion, dajući podršku roditeljima sa manjim primanjima.
“Sprdate se sa paradajz turistima? Smejete se roditeljima sa slabim primanjima koji nađu snage da odvedu decu na more noseći namirnice od kuće, spavajući u najjeftinijem smeštaju? Sram vas bilo. Podrška za roditelje paradajz turiste!!!”, napisao je Strongman.
Stigao mu je i odgovor: “Jedan od razloga što nikada ne idem u Crnu Goru na more, a sve više i u Grčku. Ako nisi u stanju da provedeš odmor na dostojanstven način, 3 kg morske soli u svoj bazen i maši nogicama. Ako ne možeš da uštediš bar 1.000 evra za godinu dana, onda sedi kući”.
Istina je sledeća, ne znamo sve ljude sa interneta, koliko god se slagali i razmenjivali mišljenja. Neko vam možda neće reći da je samohrana majka, neko da radi za 40.000 dinara, neko je možda baš planirao da renovira kuću ili ima neke druge ekstra troškove. Ali mora ne žele da se odreknu makar poneli i svoju hranu.
Uostalom, šta je dostojanstveno na moru? Prepešačiti 50 metara do hotela, umesto malo protegnuti noge do nekog privatnog smeštaja? Izležavati se na iznajmljenoj plastičnoj ležaljci ceo dan, umesto da prostrete peškir gde i kad poželite? Ručati po restoranima? Meteori isto izgledaju i kad idete sa agencijom u obilazak. Pa što deca vole svu hranu koja im se nudi na plaži? Zato što ne vole da prekidaju kupanje i igru sa drugarima! Nema ništa gore nego kad ih zovu da izađu iz vode! Kakav ručak u restoranu, kakvi bakrači, daj krofnu kupljenu od tete što od šetanja po plaži ima najbolju boju od svih onih što se čvare i idemo opet u vodu.
Kako bi rekla jedna učiteljica, koja je svoje đake uvek puštala da idu na more i usred školske godine, u predsezoni, “more je potreba, ne luksuz”. Zato i nosimo taj “paradajz”.
Izvor: telegraf.rs
