Praznik rada u Srbiji se obeležava od 1893. i do danas je prošao više faza, počevši od zabrane održavanja manifestacija u Srbiji u cilju borbe za radnička prava na kojima je traženo osmočasovno radno vreme, preko protestnih šetnji, bojkota rada, onda u vreme Kraljevine Jugoslavije žestokih okršaja sa policijom, pa do glamuroznih defilea koje je uveo Josip Broz Tito…
I sve do gubitka njegove osnovne ideje o borbi za bolji život radnika, kada su se isti ti radnici rasuli po prirodi sa jedinom brigom da tog dana ne pada kiša.
Etnolog Bojan Jovanović kaže da je Praznik rada bio prekretnica koja je radnicima obezbedila da kolektivno poprave svoja prava i povrate dostojanstvo.
“Nažalost, danas su građani često samo iz zadovoljenja osnovnih nagona, izneverili najpre sebe, a zatim i ideje Prvog maja kao radničkog bunta. Umesto da se danas zaposleni bore za više ciljeve, oni se zadovoljavaju prasetinom i nekim životnim minimumom: dva slobodna dana, odlazak u prirodu uz hranu i piće koje će im stvoriti iluziju slobode, dok su temelji ovog praznika i uslovi rada zanemareni”, ocenjuje Jovanović.
Izvor: kurir.rs
