Postoji nepisani cenovnik za sve one običaje na kojima je parola “daj koliko daš”, a zapravo su sume određene maltene do izdavanja fiskalnog računa. Tako je i za svadbe, krštenja, babine. Godinama je ova prećutna cifra barem za svadbe stagnirala sa stabilnim kursom od 50 evra na dan ubacivanja koverte, pa su mnogi mladenci i računali svoje rashode ali i prihode u odnosu na poznatu crvenu novčanicu.
Sada je rast cena doveo do poskupljenja svega pa i koverte. Mnogi komentari ljudi na društvenim mrežama to i pokazuju.
– Spremam se za neku svadbu, konsultujemo se familijarno koliko da nosimo i kažu mi ‘ma kakvih 50 evra, sada je 100 evra ono što je bilo 50 evra, vidi koliko je sve poskupelo – iskusio je novinar Luka Ubović.
– Složile se i tetke i strine, kažu mladenci su svako mesto platili dosta skuplje nego prethodnih godina, red je i da isplatiš svoje mesto i da nešto ostane – priča Luka.
Njegovo iskustvo dele i ljudi na društvenim mrežama koji su se požalili kako ako idu muž i žena sa decom tako ode pola plate.
Nezvanični cenovnik srpske svadbe izgleda otprilike ovako i može varirati od grada do grada, ali pred vama je onaj najskuplji prestonički.
U koverti se očekuje da nađete:
Od kolega: 50 evra
Od drugova: 50 evra (sada izgleda 100)
Od bližih prijatelja: 100+ evra
Od kumova: 500 evra
– Ja sam iz malog mesta i kod nas postoji jedno nepisano pravilo da roditelji mladenaca, najčešće mladoženjina mama uredno zapisuju sve poklone u neku svesku, da se zna koliko je ko dao. Razlog nije maliciozan nego recimo moja mama ima tri sestre, inače imamo veliku familiju, stalno je neka svadba i zapisuje se ko je šta doneo da se ne bi desilo da mi odemo kod nekoga ko je nama dao, primera radi 200 evra i ‘osramotimo se’ sa nekom manjom cifrom, posebno što svuda idemo čoporativno pa i nije svejedno da ti sedne nas petoro iz jedne kuće a ponesemo 50 evra – kaže Dragica (33) iz Šumadije.
– U mom selu na istoku Srbije se do skoro na razglas govorilo ko je koliko dao. Više se to ne radi, niti se toliko često prave svadbe pod šatorima ali i dalje se čuva običaj važniji od para. Moj tata recimo tačno zna i pamti na kojim svadbama je on bio i kada se ja budem ženio na moju svadbu će zvati sve te ljude, njegove prijatelje koje ja maltene i ne poznajem, ali to je po njemu red. I tako dok ti pozoveš njegove goste, svoje goste, ženine goste na kraju te svadbe kod nas u kraju mogu da imaju i nekoliko hiljada ljudi i to je opšta fešta. Ako neko kojim slučajem ne bude pozvan, ako ga zaboraviš ti posle bukvalno moraš da se pereš kako znaš i umeš da ga nisi namerno izostavio, ozbiljne svađe izbijaju – kaže Aleksandar (29).
U talasu sveopštih poskupljenja ostaje nada da ćemo barem i dalje moći da se setimo i radujemo jedni drugima bez razmišljanja o novcu. Tako se i pojavio novi fenomen u kojem je ljude ove godine strah da im zazvoni telefon jer se plaše da će ih zvati na svadbu.
Izvor: blic.rs
