Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan, Bujak, samo su neka od najstarijih srpskih prezimena. Ova prezimena pominju se u najstarijim pisanim spomenicima.
“Srpska prezimena su uglavnom nastajala po muškom pretku (patronimi), pa su potomci Jovanovi, Radogostovi, Petrovi, Nikolini, postali Jovanovići, Radogostovići, Petrovići, Nikolići…
Prezimena po ženskom pretku (matronimi) su retka, a vezuju se za važne žene koje su se istakle po nečemu. To su Marići, Stanići, Jelići” kaže etnolog Miroslav Niškanović.
Mnoga prezimena označavaju i određeni lični izgled ili karakter te osobe. Pa se tako izdvajaju: Slijepčević, Ćosić (ćosav), Brkić (brkat), Mudrinić, Divljak, Bujak (brz, hitar), Guzina, Ubiparip, Vrtikapa.
“U ovim krajevima i bivšoj Vojnoj krajini, imamo prezimena kao što su Grdinić, Grubanov, Jovanda… Ovo poslednje je, recimo, izvedeno od imena Jovan. Nazvati tada nekoga Jovicom, u tim krajevima, bila je najveća uvreda. Jovanda, sa druge strane, zvuči silno, snažno i trebalo je da zaplaši neprijatelja, po principu: Kako ćeš ti takav na Jovandu ili Vidi ga, Grdnog”, kaže Niškanović.
Izvor: kurir.rs
