O uvođenju garantovanih socijalnih penzija za najugroženije slojeve stanovništva priča se još od 2006. godine.
Temu je ponovo pokrenuo ministar za brigu o selu Milan Krkobabić koji je naglasio da bi se socijalne penzije uvele kao vid pomoći najsiromašnijima i da je jedan od uslova da imaju više od 65 godina. Ovih dana o garantovanim penzijama pričala je i programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković.
Prema procenama, trenutno oko 200.000 ljudi starijih od 65 godina u Srbiji ne ostvaruje pravo na penziju, a kako je istakla Matković, među njima je više od 85 odsto žena.
Polemike oko ovog predloga ima na sve strane, a najviše se polemiše oko visine mesečne naknade koju bi ugroženi građani primali i same pravičnost deljenja pomoći u tom iznosu.
Garantovana penzija, prema dosadašnjim informacijama, ne bi trebalo da bude veća od najmanje penzije. To je trenutno poljoprivredna penzija koja je prema najnovijim zvaničnim podacima PIO fonda iz januara ove godine iznosila 13.274 dinara (iznos uključuje redovno povećanje penzija za 2022.)
Garantovana ili socijalna penzija bi iznosila oko 100 evra.
Kao kontraargument uglavnom se navodi da bi pomoć u ovom iznosi bila destimulativna za mlade i druge kategorije građana jer je ta suma novca u rangu, ako ne i viša od najnižih penzija koje primaju korisnici poljoprivrednih i porodičnih penzija.
Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković je u nedavnom gostovanju u medijima istakla da baš zbog pravičnosti socijalna penzija ne sme da bude veća od tih penzija.
– Taj iznos treba da bude manji od minimalne poljoprivredne penzije. Ako je to garantovano davanje, socijalna penzija, onda bi to podrazumevalo da oni kao porodični penzioneri, čije se penzije ne podižu na nivo minimuma, da oni takođe mogu da ostvare dopunu do tog minimuma, kako god ga definisali – objasnila je tom prilikom Matkovićeva.
Do sada se pojavilo nekoliko varijatni i modela za kriterijume po kojima bi se dobijala socijalna penzija. U oba bi osnovni uslov bio da je građanin stariji od 65 godina.
Prema prvom modelu bi se testirao samo penzijski prihod, tj. da li osoba ostvaruje pravo na penziju ili ne. Prema drugom modelu, socijalna penzija bi se dodeljivala nakon provere materijalnog stanja, tj. uzimala bi se u obzir pored prihoda i vrednost imovine koju neko poseduje. Drugi model se ističe kao efikasniji i isplativiji od dva predložena.
Izvor: blic.rs
