Novinarka Mira Adanja Polak (79) decenijama je u braku sa Martinom Darkom Polakom. Zbog njega je umela da odloži veoma bitan intervju i vrati se iz Amerike u Srbiju. Nije se smirila dok mu nije rodila dete, a često voli da se našali i kaže da joj je to pošlo za rukom tek iz devetog puta, te da se u tome možda i najviše ogleda njena upornost i istrajnost.
Mirin muž je raketni inženjer, koji nije mnogo zainteresovan za njene emisije, kao što uostalom to nisu ni sin Marko, snaja i troje unučića.
Mira porodicu uvek stavlja na prvo mesto, a ulogu supruge, majke i bake posmatra kao nešto sveto. Za sebe tvrdi da je patrijarhalna žena, što je po njenom mišljenju srž skladnog braka.
– Zna se ko je u kući najstariji, muž, ko drugi. Muž je glava kuće i to poštujem. Mislim da je u osnovi svih bračnih razmirica upravo taj isforsirani sukob nadležnosti, ta potreba nekih žena da, bez ikakvog istinskog razloga, preuzimaju na sebe prerogative koji pripadaju muškarcima. Zašto, čemu, pa uloge su odavno podeljene! Svako nek igra svoju i – mir u kući. Kažem to po cenu da me optuže da sam konzervativna i tradicionalna. Ja se nikada ni sa jednim muškarcem nisam nadmetala i zato, valjda, nikada nisam ni doživela od njih poniženje ili neku drugu neprijatnost – rekla je ranije Adanja i dodala:
– Kada sam recimo imala zakazan intervju sa Kisindžerom, moj suprug je zatražio od mene da smesta sednem u avion i da se iz Njujorka vratim kući. To sam i uradila, a ispostavilo se da sam takvom odlukom obezbedila kod sagovornika mogućnost da intervju dobijem sledeći put. To su ti slatki i gorki rizici našeg posla.
O ulozi majke i bake umela je da kaže:
– Ne znam, mislim da sam bila dobar roditelj. Onako kako su vaspitali mene, sestru i brata, tako sam i ja vaspitala svoje dete. Teško je odupreti se modelu koji ste dobili od roditelja, a nešto, pravo da vam kažem, i ne vidim da je bio loš. Možda sam tu i tamo štogod morala da osavremenim, ali u osnovi to je to. Poštovala sam pravo sina na sopstveno mišljenje, nisam mu se mešala u život, nisam naturala savete, nastojala sam, a i danas se trudim da mu pomognem kad god to od mene zatraži. Poštujem snaju, a unuku obožavam. Bile smo nas dve na jednom dečjem rođendanu i tada sam je videla u akciji. Ušla je na nepoznat teren, među nepoznate ljude, u sekundi je našla čoveka kome će da se uspentra na krilo i koji će da joj iseče parče torte. Kada sam videla kako se snašla, rekla sam u sebi: “Ovo je genetika”.
Izvor: blic.rs
