Pitanje trinaeste plate sve se ređe postavlja. Naši poslodavci retko primenjuju tu poslovnu politiku da isplaćuju još jednu isplatu. Zaposleni jedva “izvuku” i regularne isplate, a o dodatnim da i ne govorimo.
Ipak, deo državnog sektora ih isplaćuje – opštinska i gradska preduzeća, kao i javna republička preduzeća. Što se tiče tog bonusa, ne postoje precizni podaci o tačnom broju radnika koji ih dobijaju.
Nekada podrazumevani bonus, iliti 13. plata odavno više ne postoji u zemljama bivše Jugoslavije. Naš Zakon o radu nije definisao šta se trinaestom platom, ali postoje njegove odredbe po kojima poslodavac može zaposlenima da isplati prihod od kapitala ukoliko se na to obavezao, pa se to smatra nagradom ili bonusom za uspešno poslovanje.
Prema našim saznanjima, tek nekoliko kompanija koje posluju u međunarnodnim lancima to će prirediti svojim radnicima. Problem je i što često domaći poslodavci ne razumeju kako bi “objasnili” tu isplatu, odnosno, kako se poreski tretira.
Ekonomista Ljubodrag Savić priseća se vremena kada je to funkcionisalo mnogo bolje.
“I tadašnji radnici bili su drugačiji, nije retko bilo da su dvanaestu i trinaestu platu izdvajali za akumulaciju, odnosno investicije. Za proširenje fabrike i slično. Onda se nešto promenilo. Došli su neki novi ljudi, gazde, vlasnici… i radnici više ne doživljavaju preduzeće kao nešto svoje već nešto u čemu moraju da provedu određeni period vremena”, primećuje Savić dodavši da ne zna nikog ko isplaćuje 13. platu u privatnom sektoru.
Izvor: telegraf.rs
