Kamatne stope, pa samim tim i rate na kredite već nekoliko godina gotovo da nisu rasle. Signali, međutim, koji ovih dana stižu sa svetskog bankarskog tržišta ukazuju da se periodu jeftinih kredita polako bliži kraj.
Prvo je na prethodnom zasedanju američkog FED-a najavljeno da će kamate krenuti da rastu već na proleće 2022. godine, a ubrzo nakon toga je Banka Engleske povećala svoju referentnu kamatu za 0,15 odsto i najavila dala povećanja.
ECB još uvek nije izašla sa novim stavom, ali je i više nego jasno da ona nikako ne može da bude imuna na ono što se dešava na finansijskom tržištu okolo nje. A promena kamate evropske centralne banke, znači i promena u našoj zemlji.
A sve se vrti oko Euribora, kamate za koji su vezani mnogi krediti u Srbiji i koji je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do 5 procenta. U međuvremenu, Euribor je počeo značajno da pada – u minus je ušao još 2016. godine, i na tom nivou je i danas.
O njegovom uticaju možda najbolje govori sledeći primer. Eventualni skok euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu stambenog kredita od 277 evra da poveća na 316 evra. Kod keš kredita povećanje bi bilo manje, ali opet značajno imajući u vidu mnogo manji iznos ukupnog zajma u banci.
Što se tiče očekivanja pojedinačnih članova FED, po pitanju ključne kamate, samo 6 od 18 članova očekuje manje od tri povećanja tokom sledeće godine, dok nijedan član ne smatra da će kamate ostati na sadašnjem nivou, blizu nule.
Stručnjaci kažu da bi ovako naglo podizanje kamata samo izazvalo negativne reakcije širom svetskog tržišta, te da će se ove kamate podizati postepeno, u početku samo četvrtinu procentnog boda, pa onda polako na gore.
I srpski stručnjaci ističu da se podizanje kamatnih stopa neće desiti naglo. Nesporno je tvrde da povećanje međunarodnih kamata znači i povećanje kamata u Srbiji, ali veruju u sporiji tempo.
– Centralne banke, obično ne reaguju tako brzo, već čekaju par meseci kako bi donele odluku. Ja ne očekujem da će to biti nagli skok kamata, možda po 0,25 poena tj. četvrt procenta. Sve zavisi od kretanja inflacije, i da dođe do povećanja ono će biti umereno. Nagli skok kamata bi izazvalo druge reakcije. Verovatno će i ECB euribor, sa negativnih stopa, podići na nulu, objašnjava za “Blic Biznis”, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Dr. Ismail Musabegović.
Izvor: blic.rs
